Inace, ne svidja mi se kojim sam postom pocela Novu godinu, ali nema veze. Nadam se da ce ova godina da mi bude mnogo bolja, jer je prosla bila uzasna. Obecavam da cu da se promenim, ali ne zato sto to drugi zele, vec zato sto ja to zelim! I sad kad shvatim da treba…
Ne mogu vise! Svakom nesto ne odgovara, briga me vise, kome ne odgovaram ne mora ni da se druzi sa mnom. Jer ja da se menjam zbog njih pedeset ne mogu. Svakom nesto ne odgovara, a ovom drugom pak to odgovara, ovaj se ljuti sto se druzim sa ovim, ovaj zato sto pricam sa ovim….
I ideeee Nova godina. Ne znam gde slavim, ne znam sa kim slavim. I znam da su me iznervirale zato sto su rekle da nema sanse da Novu slave sa mnomcima. A znam da ona ide tamo samo zbog njega, kakve crne drugarice. I tako, bas im hvala. Mislim, nije neka velika stvar da se…
I ne shvatam sta mi se desava. Nedostaje mi rec koja resava. Eto, bukvalno se tako osecam. Ne znam sta me snaslo XD Vise nemam ni kome da se pozalim, tj niko me ne razume ili niko pak ne zeli da me saslusa. No dobro, nemam ja ni toliku potrebu za tim, pustam ih, nek…
Tuzno je proci jutrom kuda juce vecerom prodjose nase pjane stope: kraj prozora gde si me poljubio deca uce, na klupu nasu vrabac se smelo pope! Nigde nema sinocne mutne divote, ni reci koje smo izmesali strasno; ruku tvoju i smeh i rech dan mi ote, i sve o cemu snovali smo kasno. Kao sove…
Jedvaa cekamNovu godinu! Sad me uhvatio neki trip, jedva cekam, videla sam danas u maxiju da su poceli ukrasi da se prodaju. A i muka mi je vise od skole, mada kad razmislim da cu za zimski raspust da ucim za prijemni i maturski da radim smuci mi se zivot. No dobro. Zao mi je…
Jednom davno, svi ljudski osecaji i svi ljudski kvaliteti nasli su se na jednom skrivenom mestu na Zemlji. Kada je Dosada zevnula treci put, Ludost je, uvek tako luda, predlozila: “Hajdemo se igrati skrivalice! Ko se najbolje sakrije, pobednik je medju osecajima.” Intriga je podigla desnu obrvu, a Radoznalost je, ne mogavsi precutati, zapitala: “Skrivalice?…
Danas se nekako cudno osecam. Kao da je sav teret ovog sveta pao na mene, srusio se na moja ledja. Osecam se malo, bespomoco, pogazena kao mrav. Sta ce biti sa mnom? Sta ce biti sa nama? Kazu da se smrti ne treba plasiti. Kako mogu da tvrde to kad niko sa sigurnoscu nije tvrdio…
Danaaaaaas sam okej! Daj ucini sve da tako ostaneee! Bas sam u nekom fazonuu i sve mii je lepo 😀 I slusam tuc-tuc muziiiku. Mada mislim da bi pametnije bilo da legnem da spavam jer sam strasno umornaa i neispavana. Ne, neee nisam ucila sinoc, sredjivala sam sobu do 2 o.O i uspavala sam se…
